Струмички лангиди

Во нашата струмичка кујна таканаречените мекици или лангиди имаат посебна намена, посебна подготовка, посебен вкус и изглед. Не ми е позната најстарата приказна за лангидите, но секако ја знаеме онаа од минатиот век која сигурно води потекло од памтивек…

Лангидите се симбол за најголемата радост, за „златната топка” како се вели во една преубава приказна…

2013-09-15_13-03-13_1067x800
Струмички лангиди

Се прават кога ќе се роди бебенце, тоа е стара, прекрасна струмичка традиција, исполнета со ред и правила.

Порано правилата биле построги, се знаело кога точно мора да се прават, кој да ги прави, кој да се покани. Денес работите се малку измешани, правилата не се толку строги, па лангидите можат дури и да бидат заменети со нешто сосема друго.

Највештата жена во многучлените семејства се зафаќала да ја одработи најважната работа и тоа било огромна чест за неа. Тестото стасува неколку пати, има многу работа и затоа имала помагачки, но една морала да биде „главна’’.
Сите соби се преуредувале за гости, се ределе маси, се поставуваат лангидите, а модите се менувале…Тивко се прашувало додека се јадело, „а кој ги правеше лангидите?’’.  Тоа е најважното прашање, па следела проценка, па пофалби…

Но со тек на времето, жената почнала да работи и веќе пренесувањето на оваа вештина не можела да оди лесно од едни на други генерации како порано. Вештината ја презимале неколку жени во градот, понекогаш во некои периоди и само една жена.

И токму тоа е највосхитувачко низ моите сеќавања, жената која ги подготвува сама лангидите!
Да, тогаш, во едни други времиња, само една жена можела да подготви стотици и стотици лангиди.

Со векови било така, гостите доаѓале, каснувале и си оделе, за да има место за нови гости. Гостите биле жени со дечиња, а ако и дошол понекој маж, тој не седел заедно со жените, иако и те како каснувал од лангидите во други простории.

Првите лангиди се носеле на мајката, родилката, дури и во болницата кога завршило породувањето во домашни услови…

Уште ја паметам тетката Кума која во 80 тите години на минатиот век ја канеа да ги подготви преубавите лангиди кои се прават на лице место, онаму каде гостите дошле на честито и благослови за новороденчето.

Рецептот е едноставен според состојките, но марифетлукот е голем, зашто нашите лангиди се со кругче во средината и тоа ги прави единствени. Е токму тоа е марифетлукот, на раката намачкана со зејтин се формира лангида со кругче во средината.

2013-09-15_13-42-29_1067x800
Струмички лангиди

Покрај главната намена лангидите биле често на трпезата во многу семејства, како доручек, како вечера, десерт. Најнапред се сервирале само лангиди, но потоа во посреќни времиња се толчел шеќер, специјално за нив. Некои ги јадат со сирење, некои со мармалади…

Во Горна маала над џамијата, Варош маала, баба ми Зонка ги сервирала со мед, произведен од дедо ми и цело маало се собирало на лангиди со мед. Ех, прекрасни времиња биле тоа!
Баба ми и мајка ми имале чест да прават лангиди за некои членови од поширокото семејство и пријатели, за новороденче. Јас ја немам доживеано таа чест, но затоа можам барем да ја пренесам приказната со мојот скромен влог.

За убави лангиди според стариот рецепт едноставно потребно е квасец, брашно и вода, премесување неколку пати, пржење во многу зејтин. Потоа рецептот се менувал и се додаваат јајца, млеко и по желба и вкус секој си го прилагодувал…
Но традиционалните „погодени лангиди’’ треба да бидат бели, да не се мрсни, да се шупливи, а сепак „меснати’’.
Знаат да бидат многу мрсни и тегави, сите сме пробале такви, но јас никогаш не би го изговорила тоа, од почит кон жената и нејзиниот вложен труд! А грешки биват, нели?
Арно ама моја Ива, кога беше многу мала, неколку пати ме има засрамено, срце мајкино…
Седиме така повеќе од десетина жени со деца, Ива 3 годишна, ама не ја занимаат другите деца, туку лангидите, масата, милињата, сервисите, такво дете си беше…Седи како старица, пробува и гласно вели:”Мамо не пробувуви, грозни са!” Евва, евва, а тишина во собата, сите јадат со наведнати глави, па почнуваат да нé гледаат, гледаат, а јас каде да гледам, што да правам, црвенеам и се смешкам глупаво…
И така, лекции по убаво воспитување, почитување на туѓиот труд, следуваат и се практикуваат…
Ценете го трудот на другите, многу е важно тоа!

2013-09-15_14-31-26_1067x800
Струмички лангиди

Денес има нови моди, нормално…Одамна не живеам таму и изумив дека многу работи се поинаку…Денес велат, раѓањето на бебенцето се слави во ресторани, не сум присуствувала, се надевам дека е сочувана традицијата и не се сомневам во тоа, дека таа секогаш ќе биде присутна, како доказ за нашто битисување, за нашата надеж…

Мојот рецепт е модофициран, мајкин, најубав, но ја има основата во себе, за да ја сочуваме приказната и радоста што подолго!

Продолжи со читање “Струмички лангиди”

Tarana – traano so kopani

Ova e edno od omilenite strumički jadenja, seušte se pravi, seušte e aktuelno, iako ni oddaleku vkusot ne e veke kako što beše… Ušte go čuvstvuvam vkusot na manđičkata na baba mi, majka mi… Nitu pileškoto e isto, nitu piperkite, ništo nema vkus kako porano.
No so zgotvenoto, si ja sočuvuvame našata kujna, a so sekavanjata si go nadoplonuvame i vkusot…

Продолжи со читање “Tarana – traano so kopani”

Pinirlii

 

Стар, традиционален рецепт во струмичко-дојранскиот крај.

Пред некој ден им носев на колегите од курсот по француски, воодушевени беа, секако.
И по којзнае кој пат ќе речам, штета што светот вкусува вакви убавини само од нас, поединци, кои ја шириме нашата убава кујна, ги гледаме сите како се воодушевуваат и срце ни се кине, што да кажам повеќе… Продолжи со читање “Pinirlii”

Kačamak ili Bakardan

I ova naše starinsko jadenje, kačamak ili bakardan, se pravi niz cela Mkedonija, so mali razliki.

Denešnata pak, moderna varijanta so palenta, e pobrza, instant kako velime, što e isto taka mnogu vkusno. Продолжи со читање “Kačamak ili Bakardan”

Pileška čorba

Site znaeme kako izgleda i mirisa čorbata od domašno pile, domašna kokoška, barem ostanalo vo sekavanjeto nešto…
Daleku e čorbata od ona što beše porano, no sepak seušte može da si ja doterate na vkus, po želba.

Mene mi e edna od najubavite, zaedno so čorba od riba i teleškata.
So niv izrasnavme, a sega čorbite koi se moderni, odlični se zaradi bogatstvoto na zelenčukot.
Nemaše edno vreme ni brokuli, ni karfioli, ni celer, porasnavme bez niv…
Sega ima sé, ama pak vkusot ne e toj što treba da e. Продолжи со читање “Pileška čorba”

Kavrma so svinsko

 Edno od najubavite zimski jadenja e svinskata kavrma, potočno zadušeno svinsko so praz i piperki.
Sigurno sekoj sam si prilagoduva detali, varijanti ima poveke, no vo osnova receptot e toj, prevkusno jadenje.
Bidejki imam praz preku cela godina, go pravam često, na ringla, vo rerna, so testo, so kori, vo razni kombinacii…
Starinsko jadenje koe veruvam site go sakaat…

Продолжи со читање “Kavrma so svinsko”

Slatko od kivi

 

Ete i ovaa preubavo slatko bidna, a duri sega za na blogot mu dojde redot…
Receptot mi e od stranicata MOI RECEPTI, Lilin, blagodaram.
Slatkoto duša dalo za slikanje, mu odmeriv…

Продолжи со читање “Slatko od kivi”

Slatka pogača

Pogačata ja pravev za Vasilica, no može da ja napravite koga sakate…
Kako što veke rekov, majka mi pravi presno lepče i za Vasilica, samo go pravi blago, mu stava šerbet od sarliita ili baklavata.
Продолжи со читање “Slatka pogača”

Bobarnik

Dojdovme do edna od magiite vo kujnata, jadenje koe gi natera i onie koi vo životot ne probale grav, da jadat so slast, ami kako! Toa mi e najgolema garancija kolku ovaa jadenje e magično!

Mojot recept poteknuva od našite podgorski sela, od podgooriita, kade možete da se vooduševuvate na vodopadite, zleniloto, vozduhot, kamenite kuki, barem taka gi pamtam tie sela od devedesetite godini…
Bobarnikot ili bubarnikot, se pravel i vo Strumica od damnina, no ne vo site semejstva, taka e vo Strumica, zavisi od kade e potekloto na semejstvoto, za koe nešto veke sum pišuvala…
Продолжи со читање “Bobarnik”

Tarana-traano

 

Zimska bajka, sneg, snegulki…Barem koga paga ne e tolku ladno…
Edno od najubavite jadenja koga vrne sneg e taranata ili traano po strumički, me poteseka baš na snegulki…
Продолжи со читање “Tarana-traano”